DEMOGRAFIJA

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, početkom nove školske godine u jednoj gradskoj školi, učiteljica zapitala novopečene đake prvake - ko živi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne međunarodne konferencije identičnog naziva ("Stari Ijudi u selu"), održane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, naučnici Balkana (iliti, modernije rečeno, jugoistočne Evrope) nisu konstatovali ništa novo što već ne znaju mališani koji su tek na početku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Laboratorija SANDIA

Istraživači kreiraju nove materijale
Po uzoru na morske školjke

Sandia istraživači rade na razvoju složenih nanomaterijala koji su zapanjujuće slični mikrostrukturama diatoma i morskih školjki. Ovi materijali nose u sebi potencijal za najrazličitije primene. Jun Liu, menadžer Odeljenja za hemijsku sintezu i nanomaterijale na Sandiji, kaže da je cilj da se razviju opšta naučna znanja i tehnologija za pouzdanu i redovnu (dovoljno veliku) proizvodnju nanomaterijala na bazi ekološki benignih hemijskih procesa. Namera istraživačkog tima je da stvori uslove za pouzdanu i kontrolisanu proizvodnju materijala sa osobinama koje su od presudnog značaja za efikasnost materijala i uređaja. To uključuje sastav, veličinu i oblik čestica, položaj, morfologiju čestica, površinu i hemijske veze.

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Dragan Micić endokrinolog

Traganje za tajnama metabolizma

Na evropskom kongresu o gojaznosti, održanom u Helsinkiju ove godine, dr Dragan Micić , redovni profesor interne medicine i šef Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje o leptinu, novom hormonu, izolovanom pre pet godima, koji se primenjuje u lečenju lipodistrofije (nedostatku potkožnog masnog tkiva). Predavanje prof. Micića imalo je odjeka i na drugoj strani Atlantika. Jedna američka kompanija je pozvala srpskog lekara da o predmetu svog saopštenja napiše poglavlje za knjigu o gojaznosti koju je nameravala da izda. Bio je to poziv koji se ne odbija.

ETNOGRAFIJA

Vino i rakija
Zlatna polja vinorodna

Oktobar je mesec berbi i vinogradarskih svečanosti: od Subotičkog peskovitog vinogorja, okoline Bečeja i nadaleko poznatog Krokana, Vršca sa vinorodnim bregom, Iriga podno Fruške Core, Smederevskog kraja, Negotinske krajine, preko vinorodne Aleksandrovačke Zupe, do vinorodne Metohije, sa čuvenim orahovačkim i hočanskim podrumima.

AUTOTRANSFUZIJA

Mogućnosti naših medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"

U moru naučnih inovacija nameće se i pitanje: može li se pronaći zamena za krv. Dr Čalija tvrdi da zamene za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana «veštačka krv». Ona je sinonim za «transportere« kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa određenim «nosačima» koji treba da vežu hemoglobin za određene molekule. Druga vrsta «nosača» predstavlja, kaže Čalija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove.U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu «veštačku krv». Doktor Čalija kaže da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.

BIOPROGNOZA

Život sa meteopatijom

Čujete li na vremenskoj prognozi da je vazdušni pritisak iznad normale, ne trčite odmah da zauzmete udoban položaj u krevetu, jer to je ponašanje tipičnog hipohondra. Ipak, idemo u susret kišama i snegovima i stalnim klimatskim menama. Za mnoge ljude, posebno već obolele, to može da bude i opasan izazov za zdravlje.

AREHEOLOGIJA

Srebro iz naselja Židovar
Tajna duga više milenijuma

Židovarski plato se uzdiže oko 40 m iznad doline, nepravilnog je, približno elipsoidnog oblika i površine od oko pola hektara. Najužnoj i istočnoj strani veoma se strmo spušta ka dolini i pristupačan je sa zapadne i severne strane, na kojoj se nalazi prostrana terasa. Ona je niža 8-10 m i u njenom severozapadnom delu se nalazi neka vrsta prilazne rampe, sa «vratima» koja vode na plato.
Židovar je prvi put nastanjen krajem bronzanog doba, mada nije isključeno da je, kao pribežište, naseljavan i ranije. Najstarije naselje u Židovaru osnovali su pripadnici vatinske kulture koji su, krajem ranog i početkom razvijenog bronzanog doba, od 1800. do 1500. godine pre n.e. suvereno gospodarili nepreglednim pašnjacima, šumama i ritovima pored Dunava, Save, Tise, Tamiša i Karaša.
Na osnovu nekoliko bogato ukrašenih posuda i velikog broja fragmenata, Zidovar se svrstava i u značajno nalazište halštata - starijeg gvozdenog doba. Pored toga, izdvojen je i sloj sa nalazima crnoglačane keramike i veoma značajno nalazište Basarabi kulture, iz vremena srednjeg halštata (850-550. godine p.n.e.).

MLADI ISTRAŽIVAČI

Zeleni volonteri

Tokom dvanaestak godina, koliko Mladi istraživači Srbije organizuju razmenu volontera, ponuda domaćih međunarodnih volonterskih kampovaje sve bogatija i privlačnija za, mahom mlade, Ijude iz čitavog sveta. Kampovi sa tematikom zaštite životne sredine odvijaju su se na najlepšim prirodnim lokacijama u našoj zemlji, koje se, uprkos tome, suočavaju sa raznovrsnim ekološkim problemima. Na Durmitoru je jedan od najznačajnijih, između ostalog, i neadekvatno skladištenje i odlaganje otpada; u saradnji sa "Društvom za zaštitu Durmitora", volonteri su sakupljali i otklanjali otpad iz šuma i sa turističkih staza u blizini Žabljaka, Crnog i Zminjeg jezera.

HOBI

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen »sokolarstvo« stvara se slika plemića, vlastele i njihovih gospi kako jašu na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome šta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi čovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato što je video koliko je on uspešan u lovu za sebe samog.

INSPIRACIJA

Vladan Radovanović
Dodir umetnosti s naukom

Diplomino kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu, 1956. Učestvovao u osnivanju «Mediale», 1958. Inicirao osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, 1972. Uveo vokovizuel i sintezijsku umetnost. Dobitnik deset domaćih i stranih nagrada za muziku (Oktobarska nagrada, 1971, nagrada na Prx Ialia, 1984, prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 1998), tri nagrade za vizuelne umetnosti (Prva nagrada za video rad u Sao Paolu, 1996) i dve nagrade za književnost (Nolitova, 1968)

ČASOPIS PLANETA Br 3

SARADNICI NA BROJU

Dušica Ćoćić , Vladimir Nikitović , Boris Naumović , Branimir Jovanović, Branka Kuprešanin, Grujica Ivanović (dopisnik iz Australije), llja Slani, Miloslav Rajković, Vladimir Jovanović, Petar Odobašić, Žaneta Arnautović, Mirko Perak, Viktorija Podboj

GRAFIČKO REŠENJE:
Likovna oprema: Kosta Rosić
Tehnička obrada: Ana llić
PREPRESS: GraMix, Zemun

Izdavač i osnivač: "Belmedia" d.o.o.
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Mlinković
Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Gaon
Fotografija: Zdenko Štrojnar;
Desk: Dejan Bulatović
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović